avatar
Куч
0.20
Рейтинг
+5.48

Мақолалар

Amir Temur qanday qilib o’zbek millatining asoschisiga aylandi

Илм-фан
Adib Xolid — tarixchi va ijtimoiy antropolog olim, Markaziy Osiyo muammolari bilan shug’ullanadi, Karlton Kolleji (AQSH, Minnesota shtati) tarix kulliyoti professori. Adib Xolid rus, o’zbek va tojik tilidagi manbalar bilan ishlaydi. Uzoq yillar davomida O’zbekiston, Turkiya, Pokiston va Rossiyada yashagan. Jadidchilik

O’zbek jamiyatining 21-asrdagi yo hayot, yo mamot masalasi

Илм-фан
Tarix shuni ko’rsatadiki, zamonasining tahdidlariga munosib javob bera olgan jamiyatgina taraqqiy etadi. Munosib javobni esa o’zini doimiy isloh qilish orqali yangicha sharoitda yangicha turmushga tayyor  bo’lgan jamiyat bera oladi. Asosan bunday tayyorgarlikka sifatli ta’lim tizimi orqali erishiladi. Bekorga ham

Инсонни енгилмас қилишга ёрдам берувчи одатлар

Jizzax politexnika instituti
Илм-фан
Биз ўзимизга ёқмайдиган, бироқ етарлича пул берадиган ишга борамиз. Мураккаб муносабатларни танлаб, кейин уни юмшатишга ҳаракат қиламиз. Бари нима учун?  Ортиқча озор чекмаслик учунми?  Кундалик ҳаётдан бироз чекиниб, ўйлашга урининг — сиз нимани чин дилдан истайсиз? Қуйидаги одатлар эса ҳаётда қоқилмай, доимо муваффақият қозонишга

Нима учун муҳим ишларни кейинга сурамиз?

Jizzax politexnika instituti
Илм-фан
Карьерамиз ҳақида бош қотириш, молиявий режа тузиш, саломатлик борасида қайғуриш, янги кўникма ҳосил қилиш — буларнинг бари одатда узоқ муддатли режаларимизга боғлиқ муҳим ишлар ҳисобланади. Бироқ нима учундир биз уларни доим орқага сураверамиз. «Лайфхакер» шу мавзудаги мақоласи билан бўлишди.
 1. Биз энг самарали вақтимиздан нотўғри

КЕЛАЖАГИ БУЮК ДАВЛАТНИНГ ҲУҚУҚИЙ ПОЙДЕВОРИ

Илм-фан
Конституция (лот. Constitution – тузилиш, тузук)  – давлатнинг асосий қонуни. У давлат тузилишини, ҳокимият ва бошқарув органлари тизимини, уларнинг ваколати ҳамда шакллантирилиш тартиби, сайлов тизими, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликлари, шунингдек, суд тизимини белгилаб беради.
1991 йил 12 апрелда биринчи Президентимиз Ислом

Шарк уйғониш даври ва унда таълим тарбия

Илм-фан
Ҳар бир  ижтимоий тузум келажаги, инсоният истиқболи, кишиларнинг ҳаёт ва турмуш даражаси фан ва маданият тараққиёти билан  бевосита боғлиқдир. Фан ва  маданият ривожланиши таълим-тарбия ишларининг қай даражада олиб борилишидан келиб чиқади. Бу фалсафий ақида давлат аҳамиятига  эга бўлган ижтимоий қонуният ҳисобланади.
Шундай

СОҲИБҚИРОН АМИР ТЕМУР ДУНЁ НИГОҲИДА

Илм-фан
Буюк соҳибқирон Амир Темур дунё аҳли  аллақачон, эътироф этган, номи ва амалга оширган ишлари курраи заминнинг ҳамма жойларида маълуму машҳур бўлган буюк зотдир.
Буюк Соҳибқирон Амир Темур фаолияти ва у қолдирган моддий ва маънавий меросга бўлган қизиқиш, нафақат Шарқ мамлакатларида балки Ғарб мамлакатларида ҳам кучли бўлган. Дунёнинг

СОҲИБҚИРОН АМИР ТЕМУР ДУНЁ НИГОҲИДА

Маънавият
Буюк соҳибқирон Амир Темур дунё аҳли  аллақачон, эътироф этган, номи ва амалга оширган ишлари курраи заминнинг ҳамма жойларида маълуму машҳур бўлган буюк зотдир.
Буюк Соҳибқирон Амир Темур фаолияти ва у қолдирган моддий ва маънавий меросга бўлган қизиқиш, нафақат Шарқ мамлакатларида балки Ғарб мамлакатларида ҳам кучли бўлган. Дунёнинг

Араб дунёсида илм-фан нега ривожланмаяпти?

Jizzax politexnika instituti
Илм-фан
Замонавий ислом дунёси илм-фан масалаларига эътибор бермай қўйди. Араб тарихининг “Олтин асри” тадқиқотчилари Ғарб ва Шарқ билан ўзаро муносабатларни яхшилаш учун ҳозир ўз эътиборини ўтган йилларда эришилган муваффақиятларга қаратишга уринишмоқда.Мисол учун, 2009 йил 4 июнь куни президент Обама мусулмонларнинг жаҳон тарихига қўшган